Сводови храма тресу се и ломе
И звизгај шиба са црних небеса
И муње вриште и громови громе
И куне песма мртвачкога плеса
И урлик кланца и горе пролама
И одјекује кршај каменова
И пукла звона вапију са храма
Са кога пишти сиво јато сова
И с треском прште плоче гробног трема
И кô из мора, сав крвљу обливен,
Обезглављен џин уста из дрема,
Кошчат и жилав, кô из туча сливен,
Брекћу му груди и трепере жиле,
Играју бедра и прсти се грче,
Смичу рамена што су кугле риле
А под њим пуца кам кô парчад срче.
С набреклог врата безглавога дива
Крв мрка лопи и као да цвета
Крвава река и (већ) у њој плива
Мермерни олтари златна кубета,
У млазовима крв шикља и жеже,
Кô пламен усов сплаза се и гибље,
Спржено храшће и јаблани леже
А самум пржи заостало шибље!
О, чувајте се безглавога дива,
Он нема ока
Да види како дô гори и њива
И крвав покор и вал којим плива
Храм,
Да види пир
Од кога стрепе небеса висока
И моли мир Господ сâм.
О, чувајте се безглавога џина,
Он уха нема
Да јаук чује због свог дивљег чина
И чује молбе и спрженог крина
Плач,
Да чује јек
Молитве која продире из трема
Пред којом звек
Уставља мач!
О, чувајте се безглавога Бога,
Он нема усне
Да њом изрече опроштај са кога
Одложио би тиранина злога
Смрт,
Да рече: стој!
Таласу који крвав ће да пљусне
Док вражји рој
Не буде стрт!
Он нема ока, но мишице има
Да дроби, ломи и сатире њима
И исуканим ножем да разнесе
Кроз пљусак мозга и колуте дима
Фаланге туђе и тирана лесе.
Он нема уха, али има груди
Да истави их у окршај луди
И у њих стреле наперене збраја
И недра вечност којима досуди
Да буду бедем и штит нараштаја.
Он нема усне, већ стопале надне,
Жрвањ да дроби све што пода њ падне,
Да гази чете што преклињу гласно
За своје главе и животе јадне
И траже милост за кајање касно!
О, чувајте се освете, што не зна милост рећи,
О, чувајте се замаха што дроби
О, чувајте пожуде, што уме сласти стећи
Кад туђи живот роби.
Јаука ваших узалуд биће крик,
Пораза вашег страховит биће лик,
Карања вашег позан ће бити трен
Живота ваших.