Сунчаним пољем сав зелен и леден
Јуриш у пустош, где црно бусење
Поздравља мразним криком шупље стење,
Над ким је покров од челика сведен.
Мог Светог Краља памтиш ли, бољаре,
И крвав пораз татарскога Кана
И одрубљену главу Тамерлана,
Краљевске ловце, царске соколаре?
Разблудни, млади џине, реч ми реци!
Али ти хучиш снажним громом жудње,
Као у доба лутања и блудње,
Кад су ти пришли наши груби преци.
Пуст и дивљачан кроз кланце си рио
У сутон Царства пун дима и плача,
Кô и сад кад се с Победом корача:
Сад осмех кријеш, кô што јад си крио.
Горди смо тобом, јер твој шум нам годи,
Оштар, кô поглед орла који вреба.
И док пратимо лет твојих галеба,
Завет отаца крај нас хучно броди
У твојој хладној и зеленој води.
(1913)