Сусрели смо очи и тога смо часа
Осетили модар пламен како живце
Раздире и кочи и мозак таласа.
Бледи као вечност кад призива кривце.
Да ли у том оку уморном и мрком
Још си слику своју гледала где трепти
Или си читала у осенку грком
Како ја ти велим погледом што цепти:
„Ја сам те уснице гризао и пио
И грлио тело и сишући мрео,
Ја сам твоје руке око себе вио
И сит презрех тебе и пољубац врео.“
О, читај и тони дубоко у зене,
Смисао им знаћеш тек у дане оне
Кад усахне снага и кад око свене,
Кад погребна звона младости зазвоне.
Тада ћемо можда, жељни младих снова,
Тражити у сутон прошла привиђења,
Сити страсних ноћи и ноћнога лова,
У наручју сненом тражити спасења.
То пољубац биће горког опроштења.