ЗАГОНЕТКА

Све већа тајна постајеш за мене,
Дршћем кад дух ми ка том сфинксу крочи,
Крај ког су стазе сумњом заливене,
Ја немам вере у вољене очи.

Хтео бих да ме реч твоја причести,
Јер Богу режем крст на хладној плочи,
Али пред тобом страх ме исповести.
Ја немам вере у вољене очи.

И венац наших лажи нас растужи,
Кад свест се сва у крвав занос сточи,
Мирис тренутка тад кроз вечност кружи,
Но вере немам у вољене очи.

(1914)