ПРОХУЈАЛИ ДАН

Мирише јутро, шушти дуб
И смоква пуна сока,
Видика сунца злати руб.
Ја чекам.
Знак можда твога ока?

Уцвало подне згара раж,
Празни се снови роје,
Сва мрка шума веје драж.
Ја чекам.
Загрљај руке твоје?

И пада сутон модро-плав,
Вечерња магла гусне.
Врх вода трне днева јав.
Ја чекам.
Руј можда твоје усне?

Крвави врућа поноћ жуд,
А чапље у ноћ мирну
Све по две на го слећу спруд.
Ја чекам.
Пут можда ти прозирну?

Досадно тако трен по трен
Корача дан из низе,
Похлепно кобац чупа плен.
Ја чекам.
А реком сени клизе.

(1914)