ПОСВЕТА

                Мојој малој Р...

Из ковчега трошних поворка је цела
С достојанством својих и звања
Расула побожно цвеће поштовања
И осмех низ лица ледена и бела.

И расу се мирис гробља и капела
И дах сивих књига и крвавог клања.
И мирис нирване и звук покајања
Засу се из оклопа њиних и одела.

У те мртве сени, суморне, далеке
Дах је твоје душе пролећне и меке
Заиграо игру несташну и страсну.

И кô у оквиру потамнелом, старом
Бљеште нове слике разузданим жаром
На пепелу древних ватара што гасну.

Ница (1916)