МИРНО ЧЕКАМ

Несреће ситне, свакодневне, мале
Постале су ми играчке и лутке;
Преко њих ретко ја прелазим ћутке:
оне ме за рад још јаче разгале.

Зар да ми очи од суза црвене
Због тих мајушних облачака дима?
Са задовољством уживам у њима;
Веће несреће дочекаће мене.

Ја мирно чекам ту несрећу већу.
Но она мора доћи сасвим касно.
Тад ћу почети поносно и страсно
Да у несрећи себи стварам срећу.

(1911/12)