ТУГА

Још су чаше пуне и море се лупа
И шума чемпреса месечином купа.

Са наших цигара лен се пламен згара,
Али нема звука са твога гитара.

Камо наше песме крај дима и вина?
  Остале су иза замрзлих планина.

Тамо где сад ветри смет до смета дижу,
Тамо наше мисли, наше песме стижу.

Зато ћуте усне, пуне речи тужних,
Јер их мрзну ветри са планина јужних.

Пирги (1916)        В. Острво