Ја љубав тражим, сит сам страсти голе,
Када се дршће и стрепи и сише;
Ту бедну бездан ја не желим више,
Кад срце кида и кад живци боле.
Ја нећу љубав кô самрт бескрајну,
Што не застаје на окомку с страхом,
Што предрасуде ништи једним махом.
Не зна кајање, мисао и тајну.
Ту љубав кад се предаје без крика,
Не тражи славе у патњи и блеску,
Не тражи тријумф у туђему пљеску,
Живи сред собом изатканих слика.
Ћути се, воли, без праске, без свести,
А кад се пада, тоне се без јава;
Љубав, где вољом Господ васкрсава,
Мре се без речи не стиснувши пести.
(1913)