Ја знам да имам крви дивљака,
Што гори болом, страшћу и жудом
И пламти бесом голих горштака
И разлива се у трену лудом.
Ја знам зашто ме ноћи раздраже,
Кад врели ваздух сажеже, пече,
Знам зашто сунца очи ми траже,
И зашто крв ми јаче потече
У раздражљиво, у јулско вече.
Ја волим сунце, кад плахим жаром
Пали до кости и жеже, гори,
Тад пијем живот пуним пехаром
Голих Нерејки тад хор се хори,
А страст се бесна водом вијори.
Ја знам зашто ме јесење суре
И дуге, мутне, болесне ноћи
Испуне страхом, кад југу јуре
Покисли ждрали и траже моћи
Далеко негде и у самоћи.
И гробље тада пуно је кише,
И мокро лишће стазе прекрива,
Док ветар мутним пољима брише,
А из гробља се одјек одзива,
И у фијук се с ветрином слива.
Ја знам да имам крви дивљака,
Што гори болом, страшћу и жудом
И пламти бесом голих горштака
И разлива се у трену лудом.
(1911)