С ТОБОМ ДА ПАТИМ

О, колико се људских душа мучи!
Толико горких удараца трпе,
А дивља судба сав им живот црпе
И поји чашом оцата и жучи.

А како патим кад ме срећа оспе,
Јер зверским оком паћеник ме стреља.
У души пуној животињских жеља
Он жели крв да из груди ми проспе.

Утишај срце. Жали свога друга!
У своме срцу и ја боле јатим.
Зар мрзиш мене? Брат се брату руга.
О, дај да патим, да са тобом патим,

Та срећан бићеш имајући друга!

(1911/12)