Преводи

ИДОЛ — Поводом овог Бојићевог превода, уредништво „Српског књижевног гласника је објавило напомену, коју доносимо у изводу: "Огист Барбје је данас готово заборављен, али у доба између 1830. и 1835. он је сматран за једнога од највећих песника француских. Памартин га је стављао на исту висину са Пиндаром а над Јувеналом, а Балзак је о њему писао: 'Барбје је, са Памартином, једини истински песник нашега доба; Виктор Иго има само светлих тренутака'. Својом првом збирком политичких сатира и грађанских песама Јамби он је дао своје најбоље дело, достигао висину са које се после само спуштао. Једна од најчувенијих песама у Јамбима, која је увелико надживела свога писца, јесте Иуол, можда најјачи поетски напад на Наполеона и налолеоновску легенду. Цело поколење од 1830. било је одгајано у култу Наполеона. После 1830. године култ Наполеона дошао је до крајњих граница, и насупрот оме хумани Барбје је испевао ову песму високе индигнације и силне енергије, у којој 'мржња на зло порађа хиперболу' и у којој је 'тврди и сурови стих поштен човек у основу'."

из НИЧЕА Весела наука — назив једног од најбољих дела Ничеових.

ПА ШТА СИ ТИ — Ова песма бугарског песника Ивана Вазова, посвећена руском политичару П. Миљукову, изазвала је револт и протесте неколико српских песника; Бојић ју је превео и објавио у „Пијемонту 28. априла 1913. године.

СРПСКИМ ПЕСНИЦИМА — Вазов је овом песмом одговорио на протесте српских песника. Бојићев превод ове песме објављен је у „Пијемонту" 1913. године.

САМОћА – Песма рано умрлог бугарског песника Димитрија Иванова Бојаџијева; превод Милутина Бојића.