О, ја те видим да се опет враћаш
Ти, коме смрт је одмор после битке,
Видим те да се старог плуга лаћаш
И береш младог босиока китке.
О, ево опет твоје верне жене,
Нејачи твоје мучене, а холе,
И њиве твоје још незатрвене,
И шуме које твоје песме воле.
Пепео с древних огњишта разгрни,
Освештај цркве, жртвеник ужежи,
Здери с матера рухо што се црни
И прости врагу, што пред тобом бежи.
И кали нови путир васкрсења,
Праведни Јове, и ником не реци
Патње отаца и бол искушења,
Но песму сунца гуди својој деци.
О, ја те видим, поносан и свечан,
Да гредеш стазом пркосном и правом,
Миран кô правде симбол, горд и вечан
По пољанама позлаћеним славом.
(1915)