Ја љубав тражим, сит сам страсти голе
Када се дршће и стрепи и сише,
Ту бедну бездан ја не желим више
Кад срце рида и кад живци боле.
Ја хоћу љубав кô самрт бескрајну
Што не застаје на окомку с страхом,
Што предрасуде ништи једним махом,
Не знам за ћутњу, кајање и тајну.
Ту љубав кад се предаје без крика,
Не тражи славе у патњи и блеску,
Не тражи тријумф у туђему пљеску
А живи сред собом изатканих слика.
Ћути се, воли, без речи, без свести,
И кад се пада, тоне се без јава;
Љубав, где вољом Господ васкрсава,
Мре се без речи не стиснувши пести.