Песме (1914)

Збирку је издао Светислав Б. Цвијановић. У збирку је Бојић унео дотад објављене, као и нешто нових песама.

Химна. Српски књижевни гласник, 1911, 27/3, 177.

Вране. Венац, 1910, 1/4, 137.

Вјерују. Српски књижевни гласник, 1910, 25/10, 743.

Младост. Српски књижевни гласник, 1910, 25/4, 264.

Грифос. Дело, 1911, 59/2, 244-245.

Верзија објављена у часопису знатно је дужа од оне у Бојићевој збирци. То показује да је песник врло предано радио на својој поезији. Скраћењем и модификацијом постигао је много већи ефекат. Како се, међутим, ове две верзије знатније разликују, то овде доносимо верзију из часописа.

Ти, црвена жено, с очима од ватре,
Страсна као море, разблудна ко змија,
Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре
И сиктању твоме мој грч бола прија.
Одлази, о страсна царице сатира,
И сажежи косе и разгубај усне,
И разлупај мрамор нимфиских кумира,
И рашчупај недра крв на њих да пљусне.

Дубоко у мене зарила си нокте.
Ја у дивљем вриску чупам своје прси,
Гризем сама себе и јаучем, док те
Осећам где пијеш моје мушке рси.

Измрвљен и крвав, а пијан од злости,
Ја осећам: понор очију ме гута,
А твој луди танац прожима ми кости,
Твој ниобски осмех мозак ми полута.

Целовом би једним спржила ме цела,
Испила сву младост и дрхтање сока,
Док би твоја дојка ледена и бела
Голицала гробље мог спрженог ока.

Ај, чупао бих ти усне, врат и очи,
Смрвљену до смрти засуо те блатом,
На надгробној твојој урезао плочи
Грифоса праћена херувимским јатом.

Великом и страшном клетвом из дубина
Мртву бих те клео луд од очајања,
Пио бих у болу и, пијан од вина,
Јецао у поноћ песме покајања.
Луче нове вере хтео бих да дижем
За векове нове ко знак васкрсења,
Ја, што ко крај сфинкса у прашини гмижем,
Ја, сулуди Јуда палог поколења;

Апостолским звуком симфоније једне
Певао бих химну што умрле буди,
Али... моје усне за уснама жедне,
А измрвљен мозак тражи смрт у блуди:

Дршћући те грлим руком што сва пече,
Пропињу се теби испуцале усне,
Душа хоће вечност пољупцем да рече
А крв у кап једну стопи се и згусне.

Авај, сфинксе врели пожудних усана.
Ти си луди демон што љубећи дави.
Ти си врело подне мог блиставог дана,
Орао што жртву диже и крвави.

Лепота. Дело, 1910, 57/3, 389-390.

Ветром шибани. Српски књижевни гласник, 1912, 28/8, 583.

Пољубац. Дело, 1911, 58/3, 342-343.

Авет. Дело, 1910, 57/3, 389-390.

Пут. Дело, 1911, 58/3, 341.

Одблесак. Српски књижевни гласник, 1914, 32/4, 271.

Свакидашња песма. Српски књижевни гласник, 1913, 30/5, 347-348.

У час откровења. Српски књижевни гласник, 1914, 32/4, 271-272.

Језера. Први пут објављена у збирци.

Јесења шетња. Први пут објављена у збирци.

Бела месечина. Први пут објављена у збирци.

Самоћа. Први пут објављена у збирци.

Поезија. Први пут објављена у збирци.

Ноћ. Српски књижевни гласник, 1911, 27/11, 821.

Бајка о жени. Српски књижевни гласник, 1911, 27/1, 178.

Развејане ватре. Српски књижевни гласник, 1913, 30/12, 917.

Под летњим сунцем. Српски књижевни гласник, 1912, 29/3, 186.

Ход. Српски књижевни гласник, 1912, 29/3, 187.

Херострати. Звезда, 1912, 1/2, 76-77.

Псалм сазнања. Српски књижевни гласник, 1914, 32/4, 272.

Deus deorum. Savremenik, 1912, 7/8, 464-465.

Мене, текел, фарес. Политика, 1911, 7/2851, 6.

Последњи император. Српски књижевни гласник, 1913, 30/5, 349-350.

Заљубљени Давид. Српски књижевни гласник, 1911, 27/11, 822-825.

Давидова песма. Дело, 1910, 54/2, 161.

Салома. Нова искра, 1911, 10/5, 136-137.

Магдалена. Браник, 1914, 30, 69.

Јудин плач. Српски књижевни гласник, 1912, 29/3, 188.

Страх. Српски књижевни гласник, 30/5, 348-349.

Земља олује. Српски књижевни гласник, 1912, 29/9, 650.

Вера. Српски књижевни гласник, 1913, 30/12, 916-917.

Син велможа. Први пут објављена у збирци.

Противници. Пијемонт, 1913, 3/320, 3.

Јесен на Вардару. Пијемонт, 1913, 3/354, 2.

У дан мртвих. Први пут објављена у збирци.

Химна поколења. Српски књижевни гласник, 1913, 31/7, 510-515