БИЋЕ И ТО

Дођу ми часови кад се људи гнушам
И кад ми се жене чине децом пакла,
Испуњене блатом фигуре од стакла.
Тада нит’ што волим, нити кога слушам.

Зашто сваки идол руши се и бледи?
Зар већ познах живот? Откуд та нирвана?
— Младост. Све се хоће — ништа се не штеди.
Срце чисто, а свет прљава механа.

Почекај, у чисту и биљурску чашу
Док се наспе блато, све ће лепо бити.
Онда права светлост блатом ће се скрити
И жабокречина скриће смерност нашу.