Волим кад кô данас утонем у себе,
Кад кроз мене клизи сав свет један читав,
И не слушам како самрт ноктом гребе
И како се на ме цери живот млитав.
Усамљен и ведар у том слатком трену,
Свестан свог живота, незнаног за друге,
Кад се мисли моје и губе и вену
Без спомена сваког и без помпе дуге,
Са слашћу ја мисли сахрањујем редом.
Знам да то је моје,
То је свесно гробље где се тоне гредом.
То велико светло од свију скривено
Од сваког тренута нов свет за се ствара.
Нека вришти живот. Око испивено
Ту ће наћи себе што се собом ствара.
То велико Моје ни страст не обара.