ЦИЉ

Ја волим ове несрећне људе.
Зар они знају куд ићи треба?
Да. Док им мрак и сила суде
Плачући моле: „О, хлеба, хлеба!“

За боље никад још чули нису.
А како жељно гледе пут неба!
За мном ка срећи, ка оном вису,
Што тако дивно... „О, хлеба, хлеба!“

На. Чупај срце. На, крв ми сиши.
Та крви бар је у изобиљу!
Окрепљен слави идеал виши
И напред к сјајном, великом циљу!

(1911/12)