БЕОГРАДСКИ ПАСТЕЛ

На калдрми је киша Начинила баре
И песник један иде и чело таре
И чује се негде музика жаба тиша, све тиша

И песник нпр. скочи
И легне на мокру клупу
Затвори очи
Заузме позу врло глупу
И скине панталоне.
Поједе, тј. прогута три или
Четири бонбоне.

Зине,
Кине,
Прогута две-три муве
Итд.

Па онда оде кући
И на пример се прући
Па захрче;

И кад попци зацврче
Он се сети с болом
(И лупи по челу шаком голом)
Да нема панталона,
Па онда и капут скине
И кине.

По Ћурчину

На поклон г. М. К. Главинићу у месту

(1912)