Вјерују

Верујем себи у дан искушења,
          Кад реч се туђа испред мене стави;
Верујем себи у дан разорења,
          Победном песмом смрт кад демон слави
Верујем себи у дане презрења,
          Погрдних речи вал када ме плави;
Верујем себи и снагом титана,
          Заклапам гробља изнурених дана.

Јер не плашим се лешева што веле:
          И ми смо хтели то, што ти би хтео,
Но залуд божју искру људи желе:
          Пашћеш под јарам као и свет цео;
Дуге су борбе тај закон завеле,
          А трнов венац сам је Господ сплео. —
Верујем себи, не плашим се речи:
          Ја имам Бога, пред ким се не клечи.

Верујем себи у часове таме,
          Кад јечи тартар и кад бакар бљује;
Верујем у час и погрде саме,
          Кад ми у лице смеје се и пљује;
Верујем себи у часове чаме.
          Молитвом, коју мој Бог само чује,
Дижем се изнад луциферског беса,
          Чаробних мага и сатирског плеса.1

(1910)