У дан мртвих

Отворило се ноћас гробље цело.
Усташе сени крај зидина, које
Разориле су буром крви своје.
Чекају сени, чекају опело.

Уморно спава престоница стара.
Пророкова се блистају знамења,
Где се под златом пролећног прамења
Часни пепео султана одмара.

А сени чују кроз тај мир суморни
Поклич Велике Снаге што наступа,
Легију виде што се крвљу купа,
Док ропцем кркља нараштај уморни.

Данас су хладне зидине. Пун поште
Да ли ће доћи пород крви свеже,
Да воштанице гробљима ужеже?
Јутро, а народ не долази јоште,

На поравњене хумке цвет да стави.
Залуд у тутњу клало се и мрело,
У верност залуд потомство се клело.
— Мујезин песмом свакидашњом здрави

Сени, што кроз плач чекају опело.

(1914)