СОНЕТ XXXV

Гуслари, где сте? Стег наш је развијен
И крв је пала и гробље је свеже,
Синови храбри литицама леже
А народ цео у црно завијен.

Гуслари, где сте? Враг наш је разбијен,
Но још нам гуја плете мукло мреже
И бриге наше младе главе снеже,
Последњи гутљај бола је испијен.

Гуслари, где сте? Питах на све стране,
Устајте светле да славите дане,
Већи сте од нас! Из гробља се зачу

Из сваког срца већа песма тече
Но што је могло гудало да рече,
Јер људи ћуте кад векови плачу.

(1917)