СОНЕТ XXII

По олују ти ноћас поздрав шаљем.
Слушај како ми шум раскошно свира
И сањив сутон са облака спира
И пахуљице нагле расејава...

Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем,
Тисућ мириса у загрљај збира
И растура их стазама свемира.
Нек нађе твоје око које спава!

И нек твој лепи лик му тутањ смири,
Да стане, да те помилује меко
И да отхуји далеко, далеко.

И док се твоје око тихо шири
И око тебе низ мириса плете,
Да чујеш моју душу пуну сете.