СОНЕТ XLII

ГРЕШНИ СОНЕТИ

СИН ЗЕМЉЕ

Загрмеће Господ у страшни дан суда,
А ја ћу му рећи: »У најцрњем мраку
Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку
И због њих починих своја дела луда.

Ја сам хтео разлог живота да решим
И чух глас твој да ме земној сласти вуче,
Јер земаљских тајни да ми даде кључе.
Твоје сунце ме је учило да грешим.

И нећу му рећи да се за то кајем.«
И рећи ће Господ: »Рај ти нећу дати,
Ту болницу где се од досаде пати.

Ни пакао нећу: створићеш га рајем.
Награду добијаш кô ни један човек:
Бићеш вечно ништа од данас и довек.«

(Без датума)