СОНЕТ XLI

СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА

О, грешио сам свих грехова седам,
Гордост и гнев ми задаваху ране.
Кад љубомора мојим оком плане,
Презриво грешне покајнике гледам.

О, ситио сам утробу без мере,
Лаком на срећу био сам и бивам
И о лепоти тако слатко снивам,
О, грешио сам свим гресима вере.

Па ипак бедни сви су греси ови
Кад сладострашће поји живот срећо
И тражи змију из раја измаклу.

О, сотоном ме, о Боже, назови
И дај ми моћи да снагом све већом
У грехе тонем и да стремим паклу.

(Без датума)