Религија

>

Не! Не дајте уму да господар буде!
Он се свему смеје сатански и стравно
И распарчан блуди попут голе луде
И раздрљив мрце цери се огавно,

Са детињским смехом слуша тмулу лупу
Иструлих лубања и пуст цвокот зуба;
Док му висе груди и мре снага груба,
Са похлепом стеже зарђалу купу.

И густ отров пије пун трулежи смрадне,
И то зове пивом што истином поји.
А кад ледна слана изненада падне,
Нем, смућен, лешине по пепелу броји.

О, пусти да звезде иду својим током.
Нека мру небеса и сунца се гасе!
Не бешчасти небо поганичким оком:

Ти не знаш реч Вечност, не појмиш му гласе.

Усамљен на жалу спрженом и голом,
Где говори талас и где олуј риче,
Или јужни ветар игра се тополом,
Или гладан галеб изнад стена криче,

О, ту слушај Бога, а уму се цери
Што јауче болно гласом црног Јуде:
Тад се срце клања једној новој вери,
А љубав и мржња свој му венац нуде
Не, не дајте уму да господар буде!

(1911)