Мисао

Она ће доћи у сјају и смела,
Велика, горда и божански строга,
Донеће нови позив новог дела,
Сатанску снагу и милошту Бога.

И ти си тако дошла без предзнака
И тихо мреже обмотала плаве,
Кô у дан свети пламенога зрака,
Уз песму лудо просањане јаве.

И носиће ме кроз просторе вечне,
Проучићемо сунца и маглине,
Облаке мрке, траг путање млечне
И разумети химну Величине.

Најзад ће кô ти, ненадно утећи
Да више никад не јави се ником;
Вечност ће над њом опело изрећи.
Умреће мирно, непраћена виком.

А ти кад одеш, још увек ћу чути
Реч твоје крви, и мирис твог Хоћу
Испуниће ми сваки дамар пути,
Кад модра магла разастре се ноћу.

Знаћу да мноме крв твоја се пљуска
Пуна сребрног и сунчаног ткања.
Тај свет, за кога нема растојања,
Где сва је прошлост једна пруга уска,

Подсмеваће се богу очајања.

(1914)