Крумовим потомцима

Чујте како вас зову из дубине
Зелене кости ваше браће пале.
Оне вас куну, јер оне би знале
Поново пасти за част Исполина.

И чујте како сен за сеном јеца
На падинама крвавога Рила,
Јер виде гробља где сад неми Сила;
И чујте старост којој нога клеца,

Како вапије Господ, зове опет,
Да у сенкама збратимљена стега
У звонкој ноћи избавите Њега
Који је подло на крст срама попет.

Зову вас они што вам сунца даше
На гордој Плевни, под Једреном тврдим,
Док Јуда2 сикће: »Ја ћу да нагрдим
Сабратством мојим светле хумке ваше.«

Зову вас кланци, част, гробља предања,
Бирајте браћо, о бирајте путе,
Великог дана последње минуте.
Зову вас тамо за чим прошлост сања.
А ваша срца још ледено ћуте.

(1914)