Братској крви

Хајде у крај, где се Авесалом руга!
Тамо леже кости твоје браће пале,
Што поноћи сваке, кô у знак недуга,
Дижу се и куну и плачу и жале.

Тамо труну срца палих ти предака,
А над њима порок срамно коло плете;
Место воштаница, химне и бајака,
Разривеним гробљем јетке псовке лете.

Тамо леже кости моје браће часне,
Што стуб славе подигли су собом,
Кад нас Господ позва сред Недеље Страсне
Да кап братског пића докажемо гробом.

Мисао нас иста у те горе зове,
Да тамјаном своје окадимо раке;
Побусајмо гробља, која подсмех рове,
Истоветних боја разавимо траке.

Јер зову нас мртви, да крст часни виде
Погребени дани некадашњег славља.
Очитајмо тамо, оборивши џиде,
Литургију, да је век веку понавља.

(1917)