И. Вазов: Па шта си ти

П. Миљукову

     »Па шта си ти ?« — тако те у твојој кући
                                       пита безочни туђинац;
     »Па шта си ти?« — таквом ти псовком буни
                            уво, непознати гост, дошљак.
     »Па шта си ти ?« — такво ти питање, крај Дрима, Вардара, Шара, Преспе драге, о Бугарине, поставља Србин и вампирским лицем чека одговор.

Али се ти чувај, не дај прави одговор. Кажи да си Португалац, Курд, Сирац, Лапонац, Негор, Циганин, Индијанац, само не признај да си Бугарин.

Јер за тај смртни грех, тамо нема за тебе опроштаја и он доноси гоњење, батине, затвор, прогонство, сакриј да си Бугарин у најбугарскијем крају;

Да си потомак Самуилов, унук атинског Пајсија, криј које си мајке син, којим језиком пева мутни Вардар, плави Дрим и језера и горе маћедонске.

Не помињи лудо Лазенград, Лоле Бургас, ни ужасни Булаир; пробудио си опасна подозрења, шта си, може бити, брат њиховим херојима.

Ћути! А уместо тебе сваки дô, пут, дубрава, језеро, река, стена, планина, викаће углас кроз сва времена: »Ту су Бугари, Бугари од памтивека.«

(1913)