С. Винавер: Песма о Трајку Ћирићу

Кад је Трајко писô песме
Покрај неке старе чесме
И стихове, женске, мушке
Испод једне старе крушке,
Премишљô је с пуно жара
О причама критичара,
О фразама разних шара.
Сав је био предат поеми
О чиоди, која стреми
Месечином брзо, здраво,
Једној лепој звезди право.
У тишини с много муке
Хватао је њене звуке.
Сањао је своју женку
Како јаше ноћну сенку.
Замишљô је око главе
Зелен, бујан венац славе.
Једног дана ради чуда
Пресели се испод дуда.
Пун је био сумња, брига
Кад пред њега паде књига,
Као гњездо пуно тића,
»Историја« од Скерлића.
И кад страху прође смена,
Спази књига отворена
О песничком добу новом,
Виде, пише црним словом:
»Од песника који се јављају. привлаче пажњу Мирко Королија
и Милутин Бојић.«

Зашто сам маштао,
Кад ташто
Је све.

За верност преписа јемчи: 87.