Б. Пурић: Ода Јов. Дучићу

Волим, Хередија, раскош твога
                                   стиха!
О, Сили Придоме, дивна ти је
                                  психа!
Па ко ме но ти, Маларме, себи
                                  мами ?
О Бодлеру, друже верни, у животној
                                  тами!
Драге, снажне песме Леконта де
                                  Лила,
Поезијо француска, ти нам дајеш
                                  крила,
Многом твом избранику ја не могу да
                                  одолим:
Па како онда Дучићеву поезију да не волим.