Т. Кернер: Ратна молитва

     Чуј ме, оче!
Са урликом топова ме својим димом
                        одбијају
Севајући са помамом на ме муње
                        палацају.

      Позивам те, вођо боја!
              Оче, води ме!
              Оче, води ме!
Кроз све само ка победи и у саме
                             смртне ране,
Господару, заповести твоје су ми
                             добро знане,
Господару, поведи ме, нек ме води
                             твоја воља!

     Боже, познајем те,
     Боже, познајем те,
Познајем те кад у јесен шуми свело
                        лишће јако,
Познајем те у крвавом окршају исто
                        тако!
Праизвору све милости, свако срце
                        тебе зове:
     Дај нам, оче, благослове,
     Дај нам, оче, благослове,

У твоје сам руке, оче, и цео живот
                         дао,
Ти га узми кад си ми га тако
                          дивног дати знао
И за живот и за салут твој благослов
                             вреди блага.

     Оче славим те,
     Оче славим те!
Сва земаљска добра нису нама,
                          оче, драга,
Штићењу је светих ствари посвећена
                          наша снага.
Ја те славим и победу кô и
                        пораз кад нам рече.

     Оче предајем ти се,
     Оче предајем ти се,
Кад громови моје смрти око мене
                                   свуд зајече
И кад млада врела крвца из свих
                               жила ми потече.
     Предајем, Боже, живот свој
     Теби! Почуј ме, оче мој.

(С немачког: 87)