Armand Divald

Кад се ласта Југу крене
Из сна се срце прене:
Гле, црна тица! Оде

Сезона летње моде!
Мењамо риме и костиме.

Хор песника декaденaтa упада тајанствено:

Пиу, пиу! Кво, Кво!

Armand Divald

Моја збирка отмена свирка,
Срце моје нежна дирка.
Подне. Ветрић тихо пирка,
Из двора враћа се банда:
Весело се смеје моја Арманда.

Хор песника декаденaта пева мистериозно финале:

Ах, пиу, пиу, кво, кво!