Зелене очи

Прошла си, ноћи, да не дођеш више,
Ноћи сазнања, ноћи искушења,
Ноћи понора, бола и спасења,
Ноћи у којој живци живце пише.

Зелени колут зеница пун сање,
Под меком сенком љубичастог перја,
Превучен прахом стуцаног бисерја,
Завесе крију од призрака тање.

А жеља сенке разгрће и сиже,
Тоне у чивит озвезданих лажи,
Где засићеност сна и мира тражи
А воља стреми у немоћ све ниже.

А сасвим тихо, од самрти тише
Модар је пламен клизнуо ми телом,
Испио мозак, бол и сненим велом
Спустио умор да сен воље збрише.

Прошла си, ноћи, да не дођеш више.

(1912)