Обмана

Јулска топла ноћ је навирала крадом,
И расла из нара и липине коре.
На мртвој путањи далеко за градом
Гледах те где стрепиш кô смех наге зоре.

Зажелех те, врх нас зова пухор просу
И пресит наготе ужагрен те зграбих.
Дах врућега лишћа запахну ти косу.
Зацери се јасмин шушњем грана слабих.

Усне пише усне. Мени тога трена
Беше кô да пољуб први пут ми плану,
Врућ и брз кô лептир, растурен кô пена.
Са презреле смрче густ ћилибар кану.

(Без датума)