Ја знам...

Ја знам да имам крви дивљака,
Што гори болом, страшћу и жудом
И пламти бесом голих горштака
И разлива се у трену лудом.

Ја знам зашто ме ноћи раздраже,
Кад врели ваздух сажеже, пече,
Знам зашто сунце очи ми траже,
И зашто крв ми јаче потече
У раздражљиво, у јулско вече.

Ја волим сунце кад плахим жаром
Пали до кости и жеже, гори,
Тад пијем живот пуним пехаром
Голих Нерејки 1 кад хор се хори,
А страст се бесна водом вијори.

Ја знам зашто ме јесење суре
И дуге, мутне, болесне ноћи
Испуне страхом,кад југу јуре
Покисли ждрали и траже моћи
Далеко негде и у самоћи.

И гробље тада пуно је кише,
И мокро лишће стазе прекрива,

Док ветар мутним пољима брише,
А из гробља се одјек одзива
И у фијук се с ветрином слива.

Ја знам да имам крви дивљака,
Што гори болом, страшћу и жудом
И пламти бесом голих горштака
И разлива се у трену лудом.

(1911)