Ексцелзиор

Августовско вече уморно и зрело
У липином грању пева песму здравља,
На јесењем небу кô девојче свело
Каинов се злочин закрвављен јавља.

Досадне ми песме муклих виолина
И глас из недара црвених и сочних,
Нећу мрко друштво што мре с чашом вина
Ни музику уста ни маљица гочних.

Ја не желим вина и дрхтања струна
Што кидају младост и мозгове дробе,
Ја бих данас вихор Обара и Хуна,
Микалину љубав и војске што робе.

Рођене трофеје данас бих да газим,
Да здробим кô бисер век у тисућ зрна,
Да откинем сваки цветак који спазим
И несит да ништим од руже до трна.

И уморно тако кад се спусти тама
Само једна жена воли ме и чезне,
Мислена кô вечност, страсна кô страст сама,
Лепа као младост кад у сласти грезне.

И свом лудом страшћу већ уморних уда
Да преситом здравља уздршћу ми жиле,
Вај, волео бих је до у сам Дан суда
И само би њене очи прошлост криле.

Кô будиста који светом брегу граби
Кроз маглу и студен, докле тутњи глечер
Све више бих, док ме држе уди слаби,
Док леденим дахом не простре се вечер

И расекав жиле кô грађанин Рима
Мрући, сâм, у млакој и мирисној води,
Да преживим прошлост уз јек серафима,
Док гондола празних низ Харону броди

(Без датума)